Увод
Инсталација „Линеарни простори 2011.“ заснива се на личном пројекту који је аутор започео 1984. године под општим називом „Линеарни простори“.
Комбинујући затегнуте канапе (као основни материјал) и светло, аутор у различитим просторима ствара другачије визуелне доживљаје. Понекад и сами посетиоци откривају нове амбијенте, али се ауторова идеја првенствено ослања на формирање амбијената за лично истраживање, на вишеструке личне визуре кроз фотографије и касније видео записе. Од неколико инсталација, мањих макета те уз коришћење других материјала, аутор кроз објектив стално трага за другачијим основама које служе као полазиште за нове идеје и пројекте.
У новије време аутор све више истражује нове технолошке аспекте и могућности интерпретације.
О „Линеарним просторима 2011.“
Концепт ове просторне инсталације јесте интервенција у простору галерије помоћу затегнутих канапа, а намера аутора је да током трајања изложбе спонтано трансформише односно развија инсталацију.
Примарни циљеви пројекта заснивају се на тези да је могућа вишеструка визуелна надградња или интерпретација која почива на једноставним материјалима и ресурсима те да један детаљ, визура или кадар могу покренути следећи циклус размишљања и доживљаја.
Током рада на инсталацији аутор ће документовати процес, а затим ће тај материјал користити у видео раду који ће се током изложбе допуњавати, развијати и непрекидно приказивати.
У оквиру инсталације приказиваће се кратка историја линеарних простора од 1984. године и нова ауторова продукција.
Биографија
Константин И. Петровић је рођен у Београду 1961. године. Завршио је Факултет примењених уметности и дизајна у Београду, Катедра за архитектуру и дизајн (дипломирани дизајнер). Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1989. године. Живи и ради у Београду.
Од почетка осамдесетих година бави се графичким дизајном и фотографијом. У то време ради знакове, омоте за плоче, промотивне фотографије, плакате и сценографије за концерте. Реализује различита групна уметничка дешавања и промоције или учествује у њиховој реализацији.
Током друге половине осамдесетих година експериментише са фотографијом и просторним поставкама‑инсталацијама, као дизајнер ради за Дом омладине Београда у низу манифестација и пројеката, а сарађује и са рекламним агенцијама као графички дизајнер. Од тада се интензивно занима за различите аспекте употребе рачунара у визуелним медијима.
Године 1990. конципира и у галерији Дома омладине Београда реализује колективну изложбу/радионицу под називом „Компјудизајн“ (COMPUDESIGN – Изложба могућности) у склопу „Б програма“ пројекта BGDeSIGN, а у оквиру Дизајн секције УЛУПУДС‑а. Сама изложба/радионица је била везана за употребу рачунара и примену информационих технологија у процесу стварања.
Повезаност са информатичким сектором интензивира током деведесетих сарађујући са неколико рачунарских фирми као консултант. Такође, ради као дизајнер на самосталним пројектима.
У новије време бави се графичком дизајном и консултантским послом за домаће и међународне клијенте радећи плакате, летке, брошуре и публикације. Повремено ради дизајн и графичке сегменте за сајтове. У последње време више се бави дизајном стручних публикација и извештаја.
Добио је годишње награде УЛУПУДС-а за стваралаштво 2004. и 2007. године. Имао је 2 самосталне изложбе и излагао је на 18 колективних изложби.
